DOTERIVANjE PSA

Često je lakše i sigurnije kompletno doterivanje psa poveriti profesionalcu. Koliko juče rezervisana za izvesne rase kovrdžave ili grube dlake, složena veština doterivanja danas se upražnjava kod svih pasa, uključujući tu i mešance. Profesionalci ne primenjuju pravila doslovno, već umeju da vode računa o liniji psa kako bi se istakao njegov izgled. Obavezno u slučaju kad pas ide na takmičenje, doterivanje se preporučuje ako želite da vam životnja bude u skladu sa pravilima svoje rase. Kriterijumi su se menjali tokom godina. Šišanje pudle u vidu lava iščezava da bi ustupilo mesto ekscentričnom šišanju, harmoničnijem i modernijem. Pudli je potrebno doterivanje svaka dva meseca. Kod pasa sa grubom dlakom (foks, šnaucer, itd.), treba vršiti oblikovanje i trimovanje svaka tri meseca. Ovčarima sa gustom dlakom, bobtejlu ili brieškom ovčaru, ukoliko se redovno četkaju, dovoljne su dve do tri seanse godišnje, kao avganistanskom hrtu čija duga dlaka s vremena na vreme iziskuje brigu stručnjaka. Profesionalci za doterivanje pasa raspolažu odgovarajućom i usavršenom opremom: sto na kojem se pas imobilizira u stojećem položaju pomoću remena, frizerske makaze svih veličina za sečenje ili proredjivanje dlake, mašinicu za šišanje sa više glava, četke koje su više ili manje čvrste (od svile, od dlake divljeg vepra, itd), rukavice za postizanje sjaja, češagije, češljeve i fenove. Neki koriste sto sa grejanjem ili pak kadu sa bočnim vratima da bi se izbeglo podizanje životnje. Pri doterivanju primenjuje se više metoda: šišanje, striženje, ili epilacija, što se može raditi ručno ili pomoću češljanoža, trimera, ili završno oblikovanje krzna koje se vrši nožem za proredjivanje i češljem, čime se psu daje željena linija. Striženje i trimovanje primenju se kod pasa sa grubom dlakom (terijer, šnaucer, jazavičar sa grubom dlakom). Psi se obično kupaju pre doterivanja. Ta radnja se izbegava kod foksterijera, sem ako je veoma prljav, da mu se ne pokvari dlaka.

PROIZVODI ZA NEGU LEPOTE PASA
Spektar šampona, losiona i krema za pse ne prestaje da se širi: desetak šampona za sve vrste dlake i sve boje krzna, biljna ulja za sjaj dlake, kreme za razmrsivanje dlake ili za njeno podizanje, omekšivači prilagodjeni teksturi krzna, učvršćivači i čak toaletne vode. Ti proizvodi, ma koliko bili maštoviti ili ponekad suvišni, prodaju se u salonima za doterivanje pasa, specijalizovanim prodavnicama, u robnim kućama na odeljenjima za životinje, pa čak i u apotekama.

ESTETSKA HIRURGIJA
Standardi za izvesne pasmine sadrže u svom programu sečenje repa ili ušiju iz estetskih razloga. Normalno upražnjavano do pre nekoliko godina, podsecanje ušiju danas je sve ređe. U Francuskoj, klubovi za rase to više ne zahtevaju. U Velikoj Britaniji i Holandlji zabranjena je amputacija repa ili ušiju iz estetskih razloga. To je primer za kojim će verovatno krenuti i Francuska. Benigne operacije, amputacija repa, ili ka-udektomija, vrši se na štenetu starom 2 do 3 dana, pod lokalnom anestezijom ili čak bez anestezije. Broj pršljenova koje treba ostaviti utvrđuje se za svaku pasminu. Ta operacija se između ostalih odnosi na flandrijskog govedara, boksera, pudlu, kokera, dobermana, oštrodlakog ptičara, belgijskog grifona, irskog terijera, pinčera, šnaucera i jorkširskog psa. Otoktomija, ili odsecanje ušiju, nekada se praktikovala kod pastirskih pasa, goniča ili pasa za borbu kako bi manje bili izloženi neprijatelju. Danas se vrši radi estetike, da bi silueta i glava psa bile lepše. Mnogo osetljivija i bolnija od odsecanja repa, ta intervencija se odvija pod opštom anestezi|om na štenetu od 2,5 do 5 meseci. Sastoji se uklanjanju jednog dela ušne hrskavice da bi uho ostalo uspravno. Veterinar mora da bude vrlo vešt i sposoban da bi postigao željeni oblik, kod svake rase ponaosob: uho u vidu školjke kod brieškog ovčara, zaoštreno ili "rustično" kod boserona, jako udubljeno kod boksera, mešovito kod dobermana itd. Flandrijski govedar, šnaucer i pirinejski ovčar takođe su žrtve ove mode. Postoperativna nega je duga. Ponekad treba ostaviti zavoje više sedmica ili fiksirati fišbajne. Odsecanje zadnjeg zaperka, od koristi za radne pse (zadnji zaperak može da se zakači), obavezno je kod pojedinih rasa u okviru takmičenja. Sasvim bezazlena, ta intervencija najćešće se vrši bez aneste-zije, u prvim danima života šteneta. Odnosi se na nemačkog ovčara belgianskog ovčara, pikarskog ovčara, pudlu. Jorširskog i ostale terijere, dobermana, španijela, setera, lovačke pse i kratkodlake ptičare.

ŽIVETI SA SVOJIM PSOM
Živeti sa psom pruža mnogo zadovoljstva, ali povlači za sobom i neke neugodnosti ukoliko ne živite na pustom ostrvu. U gradu kao i na selu, na odmoru ili u prevozu, pas se razvija u našem društvu. Morate paziti na njegovu udobnost i njegovo zdravlje, ali isto tako obezbediti da on ne predstavlja smetnju za druge Ijude. Samo osećaj odgovornosti kod svih nas može potisnuti odbojnost prema psu koja, nažalost, ima tendenciju jasnog ispoljavanja u gradovima. Posedovanje psa povlači za sobom izvesne troškove. I zbilja, neophodno je predvideti minimalnu opremu za svakodnevni život: povodac, ogrlicu, pokrivač ili kućicu, činiju, četke i česalj, eventualno odeću... Za prenos malih pasa neophodna je njima prilagođena torba. S druge strane, odmor donosi izvesne troškove : specijalne ulaznice, propisane vakcinacije, poseta veterinaru da bi se dobilo zdravstveno uverenje koje zahtevaju neke zemlje itd. Ako ne možete da povedete svog psa, niti da ga poverite svom susedu, pansion predstavlja dobro rešenje, all skupo.

OPREMA
Kad napuni 3 meseca, štene počinje da se raduje izlascima. U gradu, bolje je izbegavati ulice i zagadjene parkove i preneti ga na neko mesto tiho i čisto gde, po mogućstvu, ima zemlje i zelenila. U početku ga često izvodite: šest do osam puta dnevno; to je najbolji način da ga naučite da bude čisto.

IZBOR POVOCA
Kupite jednostavnu ogrlicu od ravne kože, prilagodjenu njegovom rastu i na koju ćete ga navikavati od 2. meseca. Dobro je pritegnite da je se štene ne može osloboditi kad vuče povodac. Izbegavajte zvonca koja bi ga nepotrebno uplašila i smetala vašim eventualnim prijateljima u šetnji. Izbor povoca, koji povezuje štene sa gazdom, veoma je važan. Povodac mora efikasno prenositi impulse date rukom. Najbolji edukativni povodac je od kože, savitljiv, lak, dužine izmedju 1 m i 1,20 m. Nepotrebno je i čak opasno predvideti duži povodac, naročito u gradu, zbog sobraćaja. Kada pas poraste, biće potrebna ostala oprema. Ukoliko je sklon da povlači povodac, preporučuje se ogrlica koja steže vrat, kožna, metalna ili plastična, obrazujući klizni ćvor ("davilica"). Pogoduje svim tipovima pasa i koristi se za vreme vežbi, tokom kojih se izvode kratki trzaji da bi se živodnja pozvala na red, čime se naravno izbegava svaka grubost. Izbegavajte suviše kratak povodac (jednostavni držać od kože vezan neposredno za kopču), on ne daje psu dovoljno slobode, što povećava njegovu agresivnost u odnosu na ostale pse koje sreće u šetnji. Povodac sa kalemom ("fleks-povodac"), sve rasprostranjeniji, daje mu, naprotiv, dovoljno slobode za kretanje. Postoji veliki izbor plasričnih povodaca (jeftinijih), pamučnih, kožnih debljih ili tanjih, ili pletenih, ili u vidu metalnog lanca sa kožnom ručicom na kraju. Obratiti pažnju na kopču ako vam je pas snažan. Neki modeli imaju malu otpornost na uzastopno vučenje.