Na žalost, ukoliko se pas nerado vraća, vlasnik počinje da se nervira, postaje veoma nestrpljiv, njegovo lice već podseća na kaznu koju će pas dobiti pri povratku, što životinju nagoni da ostane tamo gde je, ili čak da se udalji. Taj primer, kao i toliki drugi, ilustruje složenost artikulacije informacija koje se kreću od čoveka ka psu preko vizuelnog i auditivnog kanala. Jedan dodatni fenomen obogatiće te različite signale: sklonost ka asimilaciji. Društveni sisari imaju zajedničke položaje i mimiku, ali njihov smisao i njihova funkcija se ponekad razilaze. Ista je stvar sa čovekom i psom, što će i jednog i drugog navesti da izmene organizaciju svojih različitih položaja kako bi po obliku i funkciji bili sličniji položajima one druge vrste. Tako zapažamo držanje psa koje je veoma blisko čovekovom; to je slučaj sa držanjem prilikom poziva na igru koje se ogleda u tome da se prednji deo tela podigne prema nosu sagovonika i praviti se da ga dodirujemo. Kod pasa koji žive u tesnoj zajednici sa čovekom, utvrdjuje se da, malo-pomalo, pas počinje da pokazuje jastučiće na šapama da bi dobio neki predmet ili hranu. Smatra se da, kod čoveka, ispružiti ruku sa dlanom nagore predstavlja pokret traženja. Zahvaljujući čovekovom odgovoru kada je pas prvi put izveo taj pokret, pas je izmenio ritual svoje vrste da bi bolje komunicirao sa čovekom. Isto tako, vlasnici brzo nauče da spuste svoj gornji deo tela i da se tapšu po listovima da bi svog psa pozvali na igru. Ti fenomeni komunikacije postoje i na nivou njuha. Mi ih još ne poznajemo naročito dobro, ali znamo da čovek ispušta feromone koji su hemijski bliski onima kod psa i ovaj bi ih mogao prepoznati.

ŽIVOT SA ČOVEKOM

Socijalazacija u prisustvu čoveka može poprimiti više aspekata. Najpre se postavlja problem uzajamnog prožimanja. Štene uči da prepoznaje vrstu kojoj pripada izmedju 3. i 8. sedmice. Medjutim, može se dogoditi da štene u tom periodu dospe u neku porodicu. 0 njemu će se starati druga majka koja pripada Ijudskom rodu; on će, dakle, Ijudsku vrstu doživeti kao svoju vrstu. To je tačno samo ukoliko štene nema redovan kontakt sa drugim psima. Ukoliko postoji redovan kontakt sa čovekom i odraslim psima, čini se da će se on radije prikloniti svojoj vrsti. U slučaju da štene vidja samo Ijude, ono će ispoljavati. seksualna ponašanja isključivo usmerena ka toj vrsti; pošto pogled na psa ili kuju neće u njemu ništa pokrenuti, sem što će seksualni feromoni izazvati stanje uzbudjenosti koje se neće završiti parenjem.