PSI VODIČI SLEPIH
Iskusni obučeni psi nekada su pratili slepe osobe, prinudjene da prose da bi preživele. Vremena su se

promenila i oni koji ne vide - od kojih su mnogi i zaposleni - danas mogu da koriste usluge specijalno obučenih pasa-vodiča. Obdaren instinktivnim zaštitničkim ponašanjem prema hendikepiranim licima, pas je ovu karijeru počeo tokom Prvog svetskog rata, najpre u Sjedinjenim Državama, a zatim u Velikoj Britaniji.
Njihova veličina- koja korisniku olakšava rukovanje upregom - učinila je nemačke ovčare i labradore omiljenim psima-vodičima. U uzrastu izmedju 2 i 6 meseci, psi se odabiraju po pokornosti, inteligenciji, prijemčivosti i uravnoteženosti. Ženke se često biraju zbog blagosti i nedostatka agresivnosti u odnosu na pripadnike muškog pola. Štenad, koja su poverena prihvatnoj porodici preporučenoj od strane instruktora, uče principe dobrog vaspitanja- poslušnost, hod na povocu, itd, što će olakšati docniju dresuru. Dresura u pravom smislu počinje kada je pas star 12 do 18 meseci, a traje od četiri do šest meseci: dve seanse po dva sata dnevno, ili stotinak sati pod vodjstvom klupskog instruktora. Životnja se uči inicijativi pred nekom preprekom, na specijalnoj stazi ili u realnoj situaciji; mora biti sposobana da proceni opasnost i da je izbegne. Istovremeno, pas dolazi u kontakt sa svojim budućim vlasnikom. koji ne vidi, da bi se favorizovala imperativna sloga medju njima. Nacionalna asocijacija pasa-vodiča slepih, koja 95% živi od donacija i legata, postavila je sebi za cilj da omogući funkcionisanje škola u Francuskoj. Ove škole se umnožavaju na čitavoj teritoriji, a i u Parizu postoji jedna od maja 1987, Trenutno cirkuliše nekih sedam stotina pasa. Obuka jednog psa - koji se besplatno ustupa gospodaru koji ne vidi-skupa je za klub koji obezbedjuje njegovu dresuru. Klubovi pasa-vodiča zaslužuju, dakle, svačiju darežljivost, jer je životinja, pored toga što predstavlja efikasno i konkretno orudje, pre svega verni i nežni pratilac koji prekida izolaciju svoga gospodara.

PSI ZA GLUVE
Amerikanci su prvi došli na ideju da obuče pse da služe kao uši onima koji slabo čuju. Iz svih rasa, psi se odabiraju zbog svoje blagosti, poslušnosti i dosetljivosti, a uz ostalo moraju biti i budni čuvari. Većina njih su polutani ili mešanci spašeni iz pribežišta. Njihova dresura traje pet meseci, tokom kojih nauče da usvoje naredbe rukom, a da na njih ne odgovore lajanjem, nego gestom. Oni reaguju na zvono na vratima ili zvono budilnika ih telefona, na dečji plač, itd. Šifra dodira koja je na snazi izmedju čoveka i životinje još uvek je podložna poboljšavanju. Psi za gluve postoje u Velikoj Britaniji i Holandiji. U Sjedinjenim Državama, gde su oni brojni, Američko humanitarno udruženje, koje je lansiralo program "hearing dogs" postigla je da ovi psi, koji su prepoznatljivi po crvenoj ogrlici, dobiju pravo ulaska na javna mesta, kao i psi vodiči slepih.
Kao providjenje za sasvim gluve za koje ne postoje nikakvi uredjaji, ovi psi svojim gospodarima ne samo da služe umesto ušiju nego im pružaju znatnu psihološku pomoć. Njihovo stalno prisustvo i Ijubaznost razvejavaju usamljenost gluvih, smanjuju im anksioznost i omogućavaju im da izbegnu depresiju.

PSI TERAPEUTI
Amerikanci su pre mnogo godina pribegli "pet therapy" (terapiji pomoću domaćih životinja). Više stotina američkih bolnica i klinika prima pse, koje dobrovoljci dovode kod bolesnih. Poboljšanje na fizičkom i mentalnom planu je primetno, naročito u slučajevima dugih bolesti koje napadaju decu. U prisustvu psa, starije osobe obolele od Alchajmerove bolesti reaguju povoljno. Podjednako se zapaža i smanjenje depresivnih stanja. Kod starijih, teško hendikepiranih osoba raspoloženje se popravilo, a fizička akrivnost vratila, zahvaljujući šestomesečnom prisustvu jednog labradora u bolničkoj službi koja ga je prihvatila.U Kanadi, Institut za zooterapiju u Montrealu vodi istraživanja uticaja životnje na bolesnike i preduzeo je kampanju senzibilizacije u svrhu učešća životnje u funkcionisanju bolnice, naročito kod bolesne dece. U Francuskoj je doktor veterine Anž Kondore, koga danas više nema, pokazao kako je pas bio u stanju da pomogne deci sa teškim psihološkim problemima, kao što je autizam. Ipak, treba priznati da je danas prisustvo psa u bolnicama daleko od toga da postane psu navika.

PSI U ZATVORIMA
U Sjedinjenim Državama, uz savete dresera i veterinara, zatvorenice se brinu o psima koje obučavaju za pokretna hendikepirana lica; drugi uče njihovo udešavanje, u nameri da se reintegrišu u društvo. Prisustvo psa izaziva jasno poboljšanje odnosa izmedju osoblja i zatvorenika, dok su problemi sa disciplinom manje zaoštreni.

OVČARSKI PSI
Pošto su u ravnicama velika stada sve redja - ovce se danas drže u ogradjenim prostorima, a prevoze se kamionima - veliki ovčar iz Brija ima karijeru psa družbenika, dok je pikardskom ovčaru i ovčaru iz Bosa ili psu iz Bosa poverena uloga čuvara farmi. Veoma cenjen kao pas družbenik, efikasni mali pirenejski ovčar je jedan od retkih "pastira" koji u planinama nastavljaju da čuvaju ovce. Tradicija se ipak održava, a radna takmičenja su prilika da se ponovo otkriju mogućnosti ovčarskih pasa. Ovčari stranog porekla odgajeni u Francuskoj, kao što su koli, bobtejl, bradati koli itd, dobri su psi družbenici, dok su nemački i belgijski ovčari preobraćeni u policijske i spasilačke pse.

SPORTSKI PSI
Još od prastarih vremena, pas je "korisni" pratilac čoveka. Čas kao lovac, a čas kao ovčarski ili borbeni pas, postao mu je prijatelj i često deli njegovu usamljenost. Trebalo je sačekati naš vek da bi se došlo do pojma sportskog psa:
vraćen u sredinu iz koje je potekao, pas ponovo otkriva specifičan zadatak koji mu pruža zadovoljstvo i ne okleva da postane atleta visokog nivoa. Pseći sport ima sto hiljada privrženika u Francuskoj, rasporedjenih u skoro osam stotina klubova i ne prestaje da se razvija, na veliko zadovoljstvo i gospodara i pasa.