SEDANJE

DAUN (Down)

To je engleska reč. Dr Lokar ju je preveo u svojoj knjizi izrazom »stoj« i on tu zapoved pri izvođenju te radnje i upotrebljava. Kako pri toj zapovedi pas cijelim tijelom leži na tlu, a i glava mu je donjim dijelom priljubljena tlu, mislim da zapoved »stoj« za takvu radnju nije prikladna. Budući da ne nalazim u našem jeziku reč koja bi tom položaju psa potpuno odgovarala, to sam ostao pri zapovedi »daun«. Sama reč kojom se psu zapoveda nije važna, važno je da psa učimo uvijek istom zapovedi jednu vežbu. Nemci i Francuzi, a djelomično Talijani, ostali su pri zapovedi »daun«, pa smatram da nije greška da je i mi upotrebljavamo.

Svrha te vežbe jest potpuno ovladavanje psom, a tom se vežbom umesto batina, pas i kažnjava. Batinamo li psa, on, ako se osjeća krivim, neće doći k nama nakon učinjene greške. Ako ga kažnjavamo »daunom«, on će doći, premda je to za njega oštra kazna, i to više psihička nego fizička. Ako smo psa dobro naučili da nam na zapoved legne, nećemo imati većih poteškoća naučiti ga »daun«. To provedemo ovako:

Psu zapovedimo da legne. Kad je legao, zapovedimo mu »daun« i pri tome mu pritisnemo glavu k tlu, tako da su mu donji dio vrata i glava priljubljeni tlu.

Mnogi, osobito mladi psi, otimaju se toj vežbi, ne daju glavu k zemlji, a kada ih silimo, legnu na leda i sve četiri noge dignu uvis. Popustiti mu ne smemo, jer bismo time stvar upropastili. Pas bi svaki put pokušao onu obranu kojom se i prvi put obranio. Ukoliko to pokuša, stavimo ga prisilno u položaj »daun« i pustimo ga prvi put jednu minutu u tom položaju. Postupak uvežbavamo često i nismo pogrešili ako smo pri tom upotrebili i prisilu. Ukoliko pas neće dobrovoljno u taj položaj, možemo ga tankom šibom po leđima udariti nakon što smo mu izdali energičnu zapoved rečima.

Iz početka stojimo blizu psa, i to kod njegova prednjeg dijela, tj. u njegovu vidnom polju. Kasnije se od njega udaljujemo najpre tako da nas vidi, a kasnije i tako da nas ne vidi. Dođemo mu sasvim iza leda i svaki njegov pokušaj da digne glavu prečimo oštrim povikom i time da mu glavu stavimo ponovno u ispravan položaj. Svako popuštanje osvećuje se i upropašćuje cijelu stvar. Pravilan je položaj takav da pas ima trbuh, vrat i glavu uz tlo, stražnje noge uz trbuh, a prednje ispružene ravno napred, dok glavu drži tačno između prednjih nogu.

Tu vežbu nemojmo nikada raditi odmah nakon što smo prethodno radili druge vežbe, koje je pas dobro izvršavao, jer je »daun« kazna. On, naime, poveže tu kaznu s prethodnom radnjom, pa mu nije jasno zašto ga nakon dobro izvršenih vežbi kažnjavamo. Zbog toga postaje nesiguran ubuduće kad mu zapovedamo prethodne vežbe. Ona neka sledi uvijek onda kada je pokazao neposluh ili bilo kako svjesno pogrešio. Mnogi naši lovci, a takođe i inozemni, zahtijevaju da pas mora u položaj »daun« kada se divljač pred njim diže i kada opalimo hitac. Bezuvetno je potrebno da u oba slučaja pas ostane potpuno miran, ali ja ga na to ne prisiljavam »daunom«, nego izvršavanjem vežbe »lezi«. Naime, zašto da kažnjavamo psa šio je izvršio svoju dužnost i pronašao divljač i eventualno je sam i dignuo ili zato što sam ja opalio hitac. Rekli smo da je »daun« kazna, a »lezi« nije. Pri izvršavanju obiju zapovedi pas prisilnu da miruje, ne trči za divljači i ne divlja na hitac, pa je svakako prikladnija zapoved »lezi«, kad njome postižemo ono što nam je potrebno.

Puzanje pas izvodi tako da se u ležećem položaju pomicanjem nogu kreće napred. Ono nema samo po sebi posiebnu svrhu, ali služi za kažnjavanje ukoliko pas načini prekršaj Osim toga, dobro je da pas što više zna, jer time povećava svoju inteligenciju. Inteligentniji pas lakše nauči nove vezbe i više je podređen našoj volji, pa njime lakše vladamo.

Pre nego što počnemo psa učiti puzanju, mora savršeno izvršavati zapoved »lezi«. Kada smo ga stavili u taj položaj, stavimo mu oko vrata korale, koje privezano na povodnik. Isti prihvatimo desnom rukom i uz zapoved »puzi« vučemo povodnik napred. Pas će hteti ustati i poći napred, ali mu ne dopuštamo da ustane pritiskujući njegova leđa levom rukom. Na taj će način biti prisiljen da se pomiče napred, a da se ne digne, a to je puzanje. Mi se, naravno, pomičemo natraške, koliko se pas pomiče napred puzanjem. Povodnik držimo nakratko, da psu onemogućimo izmicanje na stranu ili podizanje iz ležećeg položaja.

Prve vežbe imaju za cilj da pas shvati tu novu vežbu. To se postigne brzo, no da tu zapoved i točno izvršava, treba dosta vremena. Kada već puže na kratkom vezu uz korekturu naše leve ruke, vežbamo bez upotrebe leve ruke, a nakon toga na duljem vezu. Kada je to dobro uvežbano, pustimo da puzi nevezan, i to najpre u našoj blizini, a zatim na sve većoj udaljenosti od nas.