+38162/700-800, 065/900-3-900 dogbest@gmail.com

DRESURA

LOV

LEŽANJE

Vežba koja sledi sjedenje jest ležanje. Iz prve lako prelazimo u drugu, jer su srodne. Psu koji sedi zapovjedimo »lezi«, pri tom mu desnom rukom obuhvatimo prve dve noge, povučemo ih napred, a levom rukom mu obuhvatimo, odnosno pritisnemo leđa k tlu. Na taj smo ga način blagim načinom prisilili da na zapoved »lezi« legne. U tom položaju ostane opet tako dugo dok ne dobije zapoved »ustani«. Ta je vežba mnogo važnija od prijašnje, jer od nje ovisi kakav će nam pas biti u lovu, pogotovu u skupnim lovovima, gde se mnogo strelja. Ako je nismo dobro uvežbali, bit će divljak i, obratno, ako jesmo, imat ćemo poslušnog, dobro upotrebljivog psa.

Kad je pas legao, zapovjedimo mu »čekaj«. Ta mu je zapoved već poznata iz prethodne vežbe. »Lezi« uvežbavamo najpre, dok smo sasvim uz psa. Dok leži, udaljujemo se od njega, najpre nekoliko koraka, a zatim sve više. Ne do­puštamo mu da se za to vreme digne i pođe k nama. Neki pas puže prema nama. Ako je to učinio, vratimo se k njemu, ukorimo ga, eventualno prodrmamo za ovratnik, privežemo na povodnik i odvedemo točno na početno mesto, gde smo ga ostavili ležati. Kada je već prilično uvežban, zatrčimo se, streljamo, pustimo da u udaljenosti od 20—30 koraka od njega potrči mačka, koju smo namjerno u tu svrhu donijeli. Pas mora pri svemu tome mirno ležati i nipošto se ne sme dignuti s mesta, niti puzanjem približavati k nama. Svaki takav pokušaj sprečimo gore opisanim načinom. Naravno da sme dignuti glavu i promatrati okolinu, ali ne sme ni sjesti ni cviljeti, osobito ako je vidio mačku. Sve to sprečavamo korenjem stavljajući ga u položaj »lezi« na početnom mestu.

Sve smo to vežbali psa dok smo bili u njegovu vidnom polju, tj. on nas je uvijek vidio. Daljnja vežba sastoji se u tome da pas ostane u ležećem stavu, a ne vidi nas. Psa stavimo opet u položaj »lezi i čekaj«, udaljujemo se od njega i zakrenemo za kakav zaklon ili ogradu, gde nas on ne može videti, a moramo je tako udesiti da mi njega vidimo. Tu ostanemo tek minutu. Ako je ostao ležati, vratimo se k njemu, zapovjedimo »ustani« i obilno ga nagradimo. Ako je ustao čim smo mu izmakli iz vida, opet potrčimo k njemu i postupamo kao i pre. Vreme da pas leži, a ne vidi nas, produžujemo i do 2 sata. To nam je potrebno da uvežbamo psa da bude miran na čekalištu, bilo to pri pogonu u skupnom lovu na sitnu divljač, bilo pri čekanju srnjaka, divlje svinje ili jelena.

Pri tome ne smemo psu davati nove zapovedi ili opo­mene, bilo rečju, bilo fićukom. Ako to učinimo, promašena je svrha cijele vežbe, jer nam praktični lov, za koji ga konačno i vežbamo, ne bi bio uspješan. Nijedna divljač, pa čak ni zec, ne izlazi na mesto gde čuje govor, fućkanje, a možda čak i viku čoveka i cviljenje psa.

Kad je pas uvežban u ležanju i čekanju, prenosimo zapoved »lezi« na zviždaljku i dizanje desne ruke. To činimo ovako: nabavimo zviždaljku, najbolje onu na bubnjić. Njezin je glas prodoran i daleko se čuje, a to je vrlo potrebno.

Kad smo došli sa psom na mesto vežbanja, oslobodimo ga povodnika i kada se od nas udaljio nekoliko koraka, oštro zazviždimo jednim kratkim zviždukom »pfif«. Pas se svakako okrenuo k nama, a mi mu u isto vreme zapovjedimo »lezi«. Nećemo dopustiti psu da dođe k nama i kod nas legne.

Mora leći na mestu gde ga je zvižduk zatekao. Ako pokuša nešto drugo, odvedemo ga na početno mesto. Uz zvižduk digli smo uspravno uvis desnu ruku. Napretkom u vežbanju povećamo udaljenost, između nas i psa, zatim mu izdajemo zapoved kad je u punom trku, kada hoće k drugom psu ili je opazio mačku. Svaki put mora bezuvetno leći upravo na onom mestu gde je bio kad smo zazviždali. Ni koraka ne sme napred, a ne sme ni okolišati bi li legao ili ne. Ako to pokuša, ne smemo mu popustiti, jer će si u tom slučaju svaki dan više dopustiti i cijela je stvar proma­šena Ta vežba ima svrhu da potpuno ovladamo psom u svakoj prilici Šta bi god on pokušao pogrešno učiniti, bilo to na ulici ili u lovu, tom ga zapovedi prisilimo da legne i onemogućimo mu svaku pogrešku. Zbog toga je toj vežbi pouci u io posvetiti izvanredno veliku pažnju.

Kad se pas priučio na to da nakon oštroga jednokratnog zvižduka sledi zapoved »lezi«, izostavimo tu zapoved rečima, jer će je on i bez toga izvršiti, a kada ga pohvalimo, uvidet će da je i sam zvižduk — zapoved. Dobro je da smo ga naučili da legne i na samo dizanje ruke, jer je u lovu često potrebno da ne govorimo i ne zviždimo, nego izdajemo zapovedi samo pokretima. Ta zapoved ima tu prednost da se ne čuje, pa njom ne bunimo divljač u lovnom području, ali ima nedostatak što je pas uvijek ne vidi, pa je ni ne može u tom slučaju izvršiti. On, naime, ne gleda uvijek u nas, osobito ako je naučen primati zapovedi neukom. U tom slučaju moramo pratiti očima psa i kada vidimo da nas je pogledao, energično dignemo ruku i inzistiramo na tome da izvrši zapoved. Sve to činimo i dok ga uvežbavamo bez i jedne zapovedi izrečene rečima. Ukoliko zapoved nije izvršio, požurimo do njega i na mestu gde ga je zapoved zatekla stavimo u ležeći stav.