+38162/700-800, 065/900-3-900 dogbest@gmail.com

DRESURA

LOV

NAGRADE I KAZNE

O nagradama je uglavnom svakom vlasniku psa mnogo poznato, no treba da nešto kažemo i o kaznama, jer su one isto tako važne u školovanju kao i nagrada. Bez kazne ne može se psa školovati, jer u njegov razum treba ući spoznaja: »Ako izvršim zapoved, bit ću nagrađen, ako je ne izvršim, bit ću kažnjen.« Pri kažnjavanju najvažniji je moment u kojem se psa kažnjava. Svaki od nas lovaca imao je priliku videti ovakav primer.

Ptičar nade zeca, stoji na njega i kada se zec digne, juri za njim što najbrže i najdalje može, unatoč dozivanju i fućkanju vodiča. Kada se pas vratio, vodič ga priveže i istuče. Kada pas nade drugog zeca, on i drugoga pojuri kao prvog, a vodič ponovi kaznu i tako to ide u beskonačnost.

Rezultat: pas će i nadalje juriti zečeve, ali se neće nakon jurnjave vraćati vodiču, makar ga je on najpre ljubazno dozivao, a kasnije i najoštre. On će ga iz daljine promatrati, jer zna što će slediti ako dođe u ruke gospodaru, a zatim će loviti divljač po svom nahođenju cijeli dan i tek će se nakon svršenog lova pokunjeno i strašljivo približavati vodiču i promatrati njegovo raspoloženje, tj. da li mu se sprema veća ili manja kazna. Što je u tom slučaju pogrešno? Po­grešan je moment kažnjavanja, a i vrsta kazne. Kako treba u tom slučaju postupati, opisano je u odlomku »Stajanje«.

Kazna je djelotvorna samo onda kad sledi u času izvršenja prekršaja, a ne sme se primenjivati u času neizvršenja zapovedi, jer djeluje upravo obratno od onoga što želimo postići.

Spomenuli smo primer kako ne postižemo ništa ako smo psa kaznili kad se vratio s jurnjave za zecom. Ako upriličimo situaciju tako da psa kaznimo u času kada je pokušao pojuriti za zecom (snažan potez koralom na duljoj uzici ili oštar pogodak praćkom u času kada je pas učinio prvi skok za zecom), pas će biti miran na zeca onako kako mi želimo i kako nam nalaže potreba pravilnog lova. Ako psa kažnja­vamo u času kada nam nije htio donijeti ubijenog zeca zbog toga što mu je pretežak ili zato što ima prirođenu antipa­tiju za donošenje dlakave divljači (seteri), postigli smo to da nam on uopće neće divljač aportirati. U takvom slučaju treba kod kuće ponavljati vežbe donošenja umjetnim zecom, koji je iz početka lagan, a kasnije ga sve više opterećujemo, pu-neći vrećicu pijeskom koja se nalazi u zečjoj koži. Pri tome moramo imati maksimalnu strpljivost i ne smemo škrtariti s pohvalama i dobrim zalogajima, a kazne potpuno isključiti. Koje kazne uopće upotrebljavamo u školovanju pasa? Prva kazna jest ukor oštrom rečju. Pas ne razumije naše reči, ali razumije dobro ton kojim smo ih izrekli i taj je ton za njega osjetljiva kazna. Druga kazna jest takođe oštra reč popraćena hvatanjem za ovratnik kojim 2—3 puta potresemo. Treća kazna jest »daun« i puštanje psa u tom položaju 1—5 minuta. Četvrta kazna jest puzanje psa na 5—10 m daljine, a zatim stavljanje u položaj »daun« i blagi udarac tankom šibom. Prema težini prekršaja određivat ćemo i visinu kazne. Nikako ne smemo za najmanji prekršaj određivati najveću

kaznu.

Svako naknadno kažnjavanje nema nikakve svrhe i postaje bezrazložno mučenje inoiuue. Ako nas pas nije poslušao u lovu, a mi ga kaznim* kad dođemo kući ili mu uskratimo obrok, nismo postigli ništa od onog što želimo postići, jer pas ne povezuje tu kaznu s prekršajem kojega je pre duljeg vremena učinio. Zbog toga je takva kazna potpuno proma­šena, i osim toga stvara nepotreban i štetan jaz između psa i vodiča.

Psa kažnjavamo uvijek vezanog na uzici (osim pogodaka praćkom). Nevezan pas ubrzo uvidi da može izmaknuti kazni, pa na taj način iz jednog zla stvaramo dva. Pas, naime, uteče i neće doći k nama unatoč svim našim dozivanjima.

Kad nam pas nije izvršio zapoved koju je naučio, treba ga ponovno uvežbavati, istim načinom kojim smo ga tu zapoved počeli učiti. Svakako moramo ispitati uzrok zašto je pas otkazao posluh. Možda je bio umoran ili bolestan, a moguće je da ga je tko drugi nerazumnim zapovedima iskvario. U tom slučaju moramo najpre odstraniti uzrok ne­posluha, a onda uvežbavanjem i obilnim nagrađivanjem pobuditi opet u psu volju za izvršavanjem zapovedi.

Prema tome, nemojmo kažnjavati psa kada nije izvršio zapoved — vežbajmo ga ponovno, jer smo možda mi krivi što je nije izvršio, uz moguće gore navedene obektivne razloge.

Pohvala i nagrada najpotrebniji su elementi školovanja pa­sa, naravno uz kazne o kojima smo napred govorili. Nagrade mogu biti reč, gladenje, dobar zalogaj (meso), polazak na šetnju ili kupanje.

Polazak na šetnju ili kupanje velike su nagrade psu. Mnogi će pas izvršavati zapovedi, koje inače ne bi izvršavao, ako zna da će nakon toga ići na šetnju, a i obratno, tj. ako zna da, kad ne izvrši zapoved, neće ići u šetnju. Na taj ćemo način naučiti lako psa da na zapoved zalaje. Pas će, naime, vrlo rado zalajati kada vidi da se spremamo na izlazak s njim. Tu njegovu spremnost iskoristimo tako da mu zapo-vijedimo da zalaje i, čim je to učinio, pohvalimo ga i od­mah izidimo. Kad nekoliko puta to ponovimo, pas će vrlo rado izvršavati tu zapoved. Ako je ne izvrši, uskratimo mu izlazak. Popuštanja nema. Kad smo psa pojedinu vežbu dobro uvežbali, otpadaju zalogaji, ali pohvala ne sme nikada izostati