ZAKOPAC DIVLJACI

ZAKOPAČ DIVLJAČI

Postoje psi koji vole zakopati divljač. Već u mlade Štenadi možemo primijetiti da neki od njih dobivenu kost nosi okolo i u velikoj je brizi tražeći pogodno mesto. Kad ga je našao, iskopa jamu, i to brzo i marljivo, stavi kost unutra i gubicom zagrne. Dobro je to svojstvo već u mladih pasa iskokorjenjivati. Ako primijetimo da je pas uzeo kost, da je nosi i da je počeo kopati jamu, pogodimo ga praćkom i uz povik »fuj« oduzmemo mu kost, koju vratimo na prijašnje mesto. Svaki ponovni pokušaj zakopavanja sprečavamo ponovno istim postupkom. No ako smo već dobili stareg psa, koji je naviknuo da zakapa divljač, učinimo sledeće: u ograđeni prostor dođe nas pomoćnik sa psom i komadom neke divljaci. Mi smo se prethodno u tom prostoru negde sakrili s pripremljenim lancem za bacanje. Pomoćnik baci divljač psu i udalji se. Ako je pas uzeo divljač i pokušava je zakopati, bacimo lanac na njega i oštro povičemo »fuj«, dotrčimo do njega i energično ga prodrmamo ovratnikom uz oštre reči ukora. Ako dobro gađamo praćkom, možemo umesto lanca upotrebiti pogodak praćkom. Ponavljanjem te vežbe pas će se odučiti zakopavanja. Mnoge divlje životinje zakopavaju svoj plijen ako je tako obilan da ga najedanput ne mogu pojesti. Kada ponovno ogladne, otkopavaju ga i ponovno jedu. Vjerojatno je to u pasa koji to čine atavistički nasleđeno. Prema tome, to bi zakopavanje imalo za svrhu ponovno otkopavanje i žderanje divljači. Takva je pojava u psa ne samo najnesimpatičnija nego i najštetnija, jer nam uništava divljač.