NAPAD NA ŽIVINU

ČUVANJE PREDMETA

Vrlo je potrebno i lijepo svojstvo lovačkih, a i drugih pasa, da čuvaju razne predmete. Po svojoj prirodi lovački psi čuvaju divljač i svaki je lovac imao priliku videti oštru borbu pasa kod divljači. Kada se, naime, divljač nakon lova slaže uredno na zemlji zbog prebrojavanja, svaki pas, koji je u dotičnom lovu sudjelovao, smatra tu divljač svojinom svoga gospodara, a i svojom, te će redovito napasti svakog drugog psa koji se toj divljači približi.

To je urođeno svojstvo koje možemo školovanjem usavršiti tako da psa naučimo da čuva i druge predmete, koje smo mu u tu svrhu povjerili.

Prve vežbe počinju u sobi. Pre nego što smo tom vežbom počeli, svakako je potrebno da smo psa naučili leći na zapoved i ostati u tom položaju tako dugo dok mu nismo zapovjedili da ustane, pa makar to bilo sat. dva ili više. Kada je pas u tome dobro izvežban, zapovjedimo mu da legne i stavimo pred njega bilo koji veći predmet. Može to biti naprtnjača, kabanica, a vrlo je dobro staviti u početku zeca, jer će njega najradije braniti.

Kada smo postavili predmet pred njega, poravnavamo predmet da pas svrati na njega pozornost i zapovjedimo mu »Čuvaj«. Druge predmete, koji bi bili slični onome koji pas čuva, ukoliko se nalaze u blizini onoga koji pas čuva, odstranimo što dalje, da psa ne bune. Nakon toga šećemo po sobi. a i drugim sobama i ponašamo se kao da psa uopće ne vidimo, premda je sva naša pažnja usmerena upravo na njega. Ukoliko bi se pokušao ustati, smesta ga stavimo u prijašnji položaj, ponovno potapšemo, poravnamo predmet i zapovjedimo mu »čuvaj«. Kada zapoved dobro izvršava, pohvalimo ga. Vežbu završimo tako da se najpre bavimo predmetom koji je čuvao, zatim ga pohvalimo, potapšemo i zapovjedimo mu da ustane, dok smo prethodno uzeli predmet. Na taj smo način psa priučili da bude uz predmet, makar nas i ne vidi, ali ne da taj predmet i brani. To ćemo postići ovako: ponovimo vežbu, a u sobu pustimo psu potpuno nepoznatu osobu, koja hoće psu oduzeti predmet. Ako pas navali, stranac mora imitirati vrlo ustrašenog čoveka i potraiti iz sobe, a vlasnik mora psa obilno hvaliti. Ukoliko pas ne reagira, tj. ne pokazuje volju da predmet brani, stranac ga draži štapićem, povlači za uha; dlaku ili rep. Čim pas zareži, stranac ustrašeno pobegne, a vlasnik psa obilno hvali. Time smo postigli to da pas pri pokušaju da mu netko oduzme predmet, odnosno, da se netko približi predmetu koji on čuva zauzme energičan stav, naravno prema stranim osobama.

Kad smo postigli željeno u zatvorenom prostoru, moramo to isto uvežbati i na slobodnom, jer nam je to stvarni cilj. U tu svrhu povedemo psa s predmetom koji želimo da čuva u šumarak ili polje, gde imamo priliku (debela stabla, kupovi kukuruzovine, sijena i slično) sakriti se. Psa ostavimo da čuva predmet i ponovno se vežba sa stranom osobom, koja mu pokušava oduzeti predmet. Ukoliko smo psa dobro naučili prethodnu vežbu, on će i ovdje predmet braniti i svrha je postignuta.

Za postizavanje potpunog uspeha potrebno je menjati predmete, jer bi inače pas smatrao da treba čuvati samo ona; predmet kojim smo ga učili. Osim toga, od izvanredne je važnosti da osoba koja nam u vežbanju pomaže (oduzimač predmeta) na svako rezanje ili lajanje psa ustrašeno pobegne. Ako to ne učini, tj. ako ostane u blizini psa a i mi dođemo k njemu, pa s pomagačem prijateljski razgovaramo, pas će steći dojam da od tog čoveka ne treba čuvati predmet, odnosno da nije potrebno na njega režati a ni lajati, jer je on naš prijatelj.

Čvrsti oštrodlaki psi, poenteri i njemački kratkodlaki lovni terieri i krvosljednici lako se nauče toj vještini. Mekane ženke setera to nauče mnogo teže.

Ukoliko je pas potrčao za osobom koja mu hoće predmet oduzeti, moramo ga smesta vratiti k predmetu, ukoliko se nije sam vratio, polegnuti ga i pustiti da još neko vreme čuva predmet. Kada smo se vratili, najpre uzmemo predmet, zatim psa obilno pohvalimo i tek onda mu zapovjedimo da ustane.

Ako je pas oštar, pa postoji opasnost da ugrize pomagača u vežbanju, moramo mu staviti brnjicu.

Ako stalno napušta mesto kad brani predmet i zatrčava se na pomagača, privežemo ga na čvrsti remen za kakvo drvo u blizini i, čim je ustao, oštrim ga zviždukom prisilimo da legne, kako smo ga to prethodno naučili i dobro uvežbali. Svakako je potrebno nekoliko puta promijeniti osobu koja hoće oduzeti predmet, da pas ne stekne uvjerenje kako treba čuvati predmet samo od jedne osobe,