SKAKANJE I PRESKAKIVANJE

SKAKANJE I PRESKAKIVANJE

U lovu je često potrebno da pas preskakuje jarke i grabe, a takođe i ograde. Zbog toga je potrebno naučiti psa da na zapoved preskakuje zapreke u visinu i daljinu. Ako ga počnemo učiti da preskakuje palicu ili štap, koji držimo vodoravno, pa bilo to i sasvim nisko, pas će jednostavno proći ispod ili pokraj njega. Da se to ne dogodi, stavimo dasku od svojih 40—50 cm visine (prema veličini psa) na zemlju kod otvorenih vrata, tako da je kraj daske na zemlji, a širinom daske zatvorimo donji dio ulaza. Pas ne može ni sa strane ni ispod daske proći na drugu stranu. Privežemo ga na povodnik, pomilujemo, zapovjedimo »hop« i preskočimo dasku. Povodnikom prisilimo psa da je i on preskoči. Obilno ga pohvalimo i ponovimo nekoliko puta vežbu. Dnevnim ponavljanjem i povisivanjem zapreke, pas će vežbu brzo naučiti. Kasnije uzicu produžujemo i na koncu vežbamo psa bez uzice.

Kada je pas shvatio što od njega tražimo, prestanemo s njim preskakivati. Zatim mu pokažemo što treba preskočiti i zapovjedimo »hop«. Pas će zapoved rado izvršiti. Sistematskom vežbom možemo psa naučiti preskakivati vrlo visoke zapreke. Za ptičare to nije potrebno. Uzima se visina koja u praksi dolazi u obzir.

Ako psi preskakuju veće zapreke, čine to tako da sa zaletom skoče na vrh zapreke, koju uhvate prednjim šapama, stražnjim je dohvate, zatim se stražnjim šapama opet odbace, prednjima se dočekaju na zemlji, a stražnje priključe. Niske zapreke psi preskakuju a da ih nogama ne dotiču.

Skakanjem psi osobito lijepo razvijaju stražnji dio tijela, dobiju mišićave butove, zaobljene sapi i lijepi kut skočnog zgloba. (To je zglob koji se nalazi na stražnjem dijelu stražnjih nogu, po prilici pedalj visoko od šape-petice.)

Iako je ta vežba potrebna i korisna, moramo je vežbati oprezno i umjereno. Skok je naporan, pa ne smemo u tome pretjerivati, da mu se pas ne prestane veseliti.

Većina pasa s veseljem preskakuje zapreke u visinu. Za skok u dalj, preko graba i jaraka, psi su manje raspoloženi. Da i to postignemo, dovedemo psa do jarka napunjenog vodom, privežemo ga na dulju uzicu, učinimo zalet i na zapoved »hop« preskočimo jarak. Ako je taj jarak uzan, a pas je naučio da preskakuje visinske zapreke, sigurno će i taj jarak preskočiti zajedno s nama ili tik iza nas. Kada je shvatio o čemu se radi, vežbamo ga na širim jarcima. Svako izvršavanje zapovedi obilno hvalimo Jarci neka budu iz početka ispunjeni vodom, jer bi se inače moglo dogodili da ga pas ne preskoči, nego jednostavno pretrči.

Pas mora bez oklevanja preskakivati sve zapreke koje može savladati, jer mu je to u lovu često potrebno. Ako smo, na primer, nastrelili lisicu ili zeca i psu zapovjedili da ga donese, mora biti naučen da preskakuje različite zapreke. Ukoliko to nije naučio, pa pred zaprekom okleva ili trči levo i desno da pronađe kraj zapreke, sigurno će nastreljena divljač biti izgubljena.

Pri tim vežbama osobito moramo paziti da prenaglo ne povišujemo zapreke ni prepreke ne činimo preširokima. To mora ići postupno, jer će u protivnom pas izgubiti povjerenje u sebe (ukoliko mu nije uspjelo zapreku svladati) i prestati se vežbi veseliti, a to može biti pogubno za daljnji uspeh.

Kada je pas naučio skokove i kada je naučio dobro, sigurno i s veseljem aportirati, vežbamo ga da skače preko zapreka s raznim predmetima u gubici. Iz početka neka ti predmeti budu lagani, a kasnije i nešto teži, no nikako ne preteški.

Psa možemo naučiti da se penje po ljestvama. Za to upotrebljavamo najpre kraće ljestve, a zatim sve veće. Na vrhu ljestava treba da bude uvijek prostor na koji pas može stati i odmoriti se. Većina se pasa boji praznine koju vidi ispod sebe. Te vežbe imaju tek tu svrhu da pas što više nauči jer se na taj način razvija njegova inteligencija. Ako nismo sigurni da će se pas vladati ispravno dok smo na visokoj čeki ili ako je takve boje (beli) da bi ga divljač vjerojatno primijetila ispod čeke, možemo ga naučiti da se uspne k nama na čeku. Nikada nemojmo psa pustiti da s takve čeke silazi sam dolje, jer je pas pri silasku po ljestvama vrlo nesiguran, pa bi se mogao i unesrećiti. Uhvatimo ga levom rukom ispod prsiju, podignimo i natraške silazimo s njim sa čeke. Desnom se rukom pridržavamo ljestava.