ŠTENE
Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta meri svakoga dana (prosečno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se posle rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.

ŠTENAD SITNE RASE
Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko pre što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahteva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).

ŠTENAD KRUPNE RASE
Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrevaju, dojenje je srazmemo redukovano i kraće, a završava se pre faze maksimalnog razvoja. Sledstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti deljenje hrane na obroke.

KAKO HRANITI ŠTENE ?
Pri hranjenju treba voditi računa
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

ODRASTAO PAS
Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
- čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.  

OSTARELI PAS

Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvataće sledeće sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuvani pirinač 400 g
- pšenične mekinje 160 g
- tvrdo kuvano celo jaje 80 g
- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:
- 50 % hipokalorične hrane;
- 25 % hrane "fizio-rast";
- 25 % hrane "fizio-dopuna". Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.

SPECIJALNI JELOVNICI
Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE
Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.

PERIOD ESTRUSA
Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršaveloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.

SKOTNOST
Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nošenja;
- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).