|
Bostonski terijer
|
To je čvrst pas s ravnomerno raspoređenim belim oznakama po telu. Tanke uši nosi uspravno i one mu daju izgled dobro uravnoteženog psa srednje veličine. Djeluje odlučno, jako, aktivno i prije svega bistro. Malo podseća na francuskog buldoga. Glava bostonskog terijera je četvorougaona, dobro je izraženo čeono koleno, gubica je kratka i bez bora. Njuška je crna, nosni dio glave širok. Velike i okrugle uši su međusobno dosta udaljene. Pogled je pozoran, razuman i oprezan. Leđa su duboka, opseg prsiju je velik, a rep kratak. Dlaka je kratka, glatka i sjajna. Belo-crne je boje s belom gubicom i belom pegom na glavi. Visina - 30 do 35 cm, težina - do 11,3 kg. Bostonski građanin Robert Hooper je 1870. godine pario mešanca između buldoga i bijelog engleskog terijera sa sitnom, jedva 4 kilograma teškom bijelom ženkom koja je sličila terijeru. Današnji izgled je pasmina dobila ukrštanjem s francuskim buldogom i 1893. godine novu pasminu je priznao Američki kinološki savez(American Kennel Club). Danas ih najviše uzgajaju u Bostonu. Bostonski terijer voli decu i vrlo je prijatan. Nikad ne laje bez razloga, drži se kuće i potrebno mu je malo prostora. Njegovu kratku dlaku jednostavno je negovati. Moramo ga redovito četkati i brisati vlažnom krpom. Tog živahnog psa uvek spremnog na igru, možemo nositi svuda sa sobom. Neprimetan je i uopšte ne znamo da je s nama. Ako mu omogućimo dovoljno šetnje, može stanovati i u malom stanu u velikom gradu.U Europi ih retko vidimo. Lako uči i po prirodi je zdrav pas. Podložan je upalama očiju. |
