Poznat veću 12.veku, bolonješki bišon je bio veoma popularan u Italiji u doba renesanse, ali se čini da mu je poreklo malteško, a da je došao preko kanarskih ostrva. Ipak specifične osobine je stekao na severu Italije.Veoma blizak malteškom bišonu ljubak i prijatan za suživot, on je ozbiljan, inteligentan, privržen i mirniji od ostalih bišona. Ipak je slabo rasprostranjen; samo još u Italiji postoje brojni primerci.

Glava ima ravnu lobanju, prav prednji deo, i izraženi stop.Na njušci je veliki crni nos.Oči,takodje crne, su širom otvorene, a uši, duge i dlakave, padaju uz glavu. Bolonjski bišon ima širok grudni koš,prava ledja,blago zaobljena krsta i široke sapi, sasvim malo zakošene.Rep, prekriven veoma dugom dlakom u vidu pahuljica , uvija se na leđima. Dlaka na telu je duga, takodje u vidu pahuljica, i ne prijanja strogo uz telo. Mora biti besprekorno bele boje.