|
Belgijski dugodlaki ovčar
|
U poređenju s drugim belgijskim ovčarima najsličniji je groenendaelu, po spoljašnosti i osobinama. Jedina razlika među njima je boja. Crvenkasto je smeđe boje sa sivim mrljama. Ako se u nekom leglu izlegne crno štene, to je groenendael. Dugodlake pse, koji su sivi, na izložbama odvajaju od tervuerena kao pse druge boje. Obavezno je crno lice. Dlaka je po glavi, obrazima i na prednjim nogama kratka. Na zadnjem delu prednjih nogu nalaze se zastavice, a na zadnjim nogama hlače. Duga i glatka dlaka na prsima tvori grivu. Ušne dlake uokoviruju glavu. Kao i druge pasmine iz skupine belgijskih ovčara i ovaj pas pri trčanju kruži oko gospodara. Do 1899. godine dugodlaki belgijski ovčari nisu bili odvojeni po bojama. Najpre su razdvojili crne. Kao što je rečeno, belgijski su ovčari dobivali imena po krajevima iz okoline Bruxellesa.Odatle potiču Tom i Poes, ovčari mahagonij boje, koji su prvi upisani u rodovničku knjigu tervuerena. Tervueren nije imao tako uspešnu karijeru kao groenendael. Odmeravali su ga Francuzi kojima je nedostajao dugodlaki ovčar. Tervueren se postupno počeo širiti tek onda kada je nestao stari dugodlaki nemački ovčar. Otporan je, nema displazije. Bistar je i sposoban učenik. Možemo ga školovati sportski. Pokretljiv je i brz. Nagon čuvanja i obrambeni nagon su mu urođeni. Kao i sve dugodlake pse potrebno ga je redovno češljati i četkati. Zadnjih se godina tervueren u prilično velikom broju pojavljuje na izložbama pasa u Europi, ali ih unatoč Iepoti i inteligenciji još nema dovoljno. |
