|
Apencelski planinski pas |
Jako je živahan i neverovatno istrajan pas, srednje velik i snažan. Laici će ga teško prepoznati. Gornji deo lobanje je pljosnat, oči su tamne i koso položene prema nosu. Izraz lica je prijatan i veseo. Trouglaste uši obešene su tesno uz glavu, a kada pozira nešto ih podigne i tada cela glava dobije karakteristični trokutasti oblik. Telo je jako, mišićavo, rep je savijen na stranu, nošen iznad leđne linije. Tesno priljubljena oštra dlaka je gusta, sjajna, crne boje sa smeđe crvenim mrljama i belim oznakama. Idealna visina mužijaka 55 cm, težina - 22 do 25 kg. Doživi razmerno veliku starost. Držali su ga pastiri, pre svega za teranje stada.Rasna karakteristika je i čuvanje stada. U radu je samostalan, voli živeti vani. Doslednim pristupom moguće ga je dobro odgojiti i školovati. Po okretnosti i spremnosti za učenje sličan je graničnom škotskom ovčaru (border collie) i za njega važi da uz dosledan i stručan nadzor može postati kralj, a ako se ne bavimo njime prosjak. Nepoverljiv je prema strancima i laje na njih dok ne dođe netko od članova porodice. Nije baš miran pas, u mladosti je temperamentan, dok se u zrelijim godinama malo smiri. Potrebno mu je puno milovanja i tesan dodir s članovima porodice, ukoliko ga imamo kao porodičnog psa. Nikako nije gradski pas ili pas za stan. Dobro je imati vrt, a pored toga treba se njime puno baviti, jer se bolje oseća kada je aktivan. Jednostavan je za čišćenje, naginje displaziji. |
