ARIJEŠKI PTICAR

Kratak istorijski pregled: Ariješki ptičar potiče od starih francuskih ptičara koji su, u XIX veku, ukrštani sa ptičarima južnjačkog porekla, bele i oranž dlake, da bi postali lakši i okretniji. Njegov potpun nestanak sprečilo je nekoliko arijeških lovaca koji su nastavili da ga koriste, a 1990. jedna grupa odgajivača je odlučila da se posveti njegovom opstanku.

Upotreba: Ptičar.

Opšti izgled: Pas brakoidnog tipa. Snažne građe, energičnog izgleda, ali bez suvišne težine. Poželjniji su primerci sa suvim nogama, istaknutim mišićima i dobro definisanim linijama. Njegova bela dlaka radije ispegana bledooranž flekama ili ponekad kestenjasto prošarana, povezana sa njegovom veličinom čini ga elegantnim i otmenim.

Važne proporcije

Srednje veličine: dužina tela je nešto veća od visine grebena. Lobanja je blago duža od ličnog dela.

Ponašanje i karakter: Prilagodljiv svakoj vrsti lova, otporan, umiljat i lak za obuku.

Glava: Treba da je duga, uglasta i uska u nivou jagodičnih lukova.

Lobanjska regija

Lobanja: Blago ispupčena, čeona brazda slabo naglašena.Linije lobanje i ličnog dela blago divergentne ka napred. Nadočne arkade srednje istaknute. Potiljna kvrga dosta naglašena. Stop blago označen.

Predeo lica

Nosna pečurka: Ružičasta, crvenkasta (svetla boja) ili kestenjasta manje ili više bleda u odnosu na boju dlake, nikada crna.Nozdrve široke.

Lični deo: Dug i ravan, ponekad vrlo blago ispupčen. Gledano od napred, bočne strane njuške blago konvergiraju ka napred.

Usne: Dosta tanke, dobro spuštene; ugao usana prilično naboran, ali nije opušten.

Vilice: Zubni lukovi dobro prilagođeni. Makazast zagriz sekutića, toleriše se i klještast (sekutić na sekutić).

Oči: Pogled blag. Oko dobro otvoreno, blago ovalno, iskreno i inteligentno, dobro uglavljeno u očnu duplju. Iris boje tamnog ćilibara ili kestenjast u skladu sa bojom dlake.

Uši: Dosta tanke, duge, elastične, usađene u visini linije oka ili ispod nje; nisu priljubljene uz glavu; duge toliko da dozežu do korena nosne pečurke, ali bez istezanja.

Vrat: Ne mnogo dug, dosta snažan sa blagim fanonom.

Telo

Gornja linija: prvi deo, tako reći pravolinijski, spušta se od grebena do 11. kičmenog pršljena, drugi, blago ispupčen, spaja se sa sapima.

Greben: dobro označen, ali ne i izbačen.

Leđa: blago duga, mišićava, vrlo čvrsta i ravna.

Krsta: blago ispupčena.

Sapi: blago iskošene u odnosu na gornju liniju tela.

Grudni koš: širok, dubok i dobro spušten do nivoa laktova. Rebra zaobljena, ali ne preterano.

Donja linija: blago kosa, blago se uzdiže u predelu stomaka.

Rep: usađen u produžetku linije sapi. Snažan u korenu, postepeno se sužava. Skraćuje se, uopšteno, na 4/10, ali je dozvoljen i dug rep. Ne treba da se uzdiže više od gornje linije tela.

Noge

Prednje noge: Prave, jakih kostiju, široke i mišićave.

Lopatica: jaka, mišićava i osrednje iskošena.

Nadlaktica: jaka, vrlo mišićava, prileže uz grudni koš.

Lakat: u nivou grudne kosti.

Podlaktica: čvrsta, vrlo uspravna.

Došaplje: gledano sa strane, vrlo blago nagnuto.

Šape: zbijene i dobro povijene,ukupno kompaktne, skoro okrugle. Nokti jaki, jastučići mesnati.

Zadnje noge: Vrlo uspravne.

Butina: vrlo mišićava, dobro spuštena.

Koleno: paralelno sa središnjom ravni tela.

Potkolenica: snažna.

Skočni zglob: dobro zaobljen.

Došaplje: dosta kratko, skoro vertikalno.

Šape: kao kod prednjih nogu.

Kretanje: Istrajan i aktivan kas, povremeno prekidan galopom. Vrlo gipko, lakih hodova.

Koža: Srednje debela, tanja na glavi, dovoljno čvrsta. Eksterne sluzokože treba da su boje koja odgovara boji dlake; nikada sa crnim pegama.

Dlačni pokrivač

Dlaka: gusta, sjajna, kratka, tanja i kraća na glavi i ušima.

Boja: riđe-bledooranž ili ponekad kestenjasta, intenzivno prošarana belim pegama ili šarama. Pojedini psi su čak belo pegavo/šareni.

Visina: Mužjaci od 60-67 cm, ženke od 56-65 cm.

Mane: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.

Eliminacione mane

Obavezno nadgledanje legala redukuje ovu rasu,a cilj stroge selekcije je da se izbegne reprodukcija primeraka van tipa i primeraka sa ozbiljnim manama.

Potpuna atipičnost.
„Dupli" nos (nosna pečurka čiji su otvori odvojeni dubokom brazdom); nosna pečurka čija boja nije u skladu sa standardom; crna nosna pečurka.
Predgriz ili podgriz.
Boja očiju: preterano svetla, šarene oči; entropija ili ektropija, kao i svaki tragovi hiruških intervencija preduzetih u cilju korigovanja ovih mana.
Preterano oskudni očni kapci.
Crni nokti. Prisustvo zaperaka.
Prednje noge: poteškoće jasno naglašene u kretanju.
Boja van standarda.
Visina koja prelazi ograničenja data standardom, sa tolerancijom od ± l cm
Ozbiljne morfološke anomalije; invalidne mane.
Agresivan, ujedljiv ili plašljiv pas.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.