+38162/700-800, 065/900-3-900 dogbest@gmail.com

 

 

INTONACIJA GLASA I NJEN ZNAČAJ ZA DRESURU

 

 

 

 

Zvučne komande je potrebno izgovarati odsečno i dovoljne glasno, upotrebljavajući različitu intonaciju glasa. Ne sme se dozvoliti da glas dresera bude monoton. Preterano visoka il niska visina glasa su takođe nepogodne, ukoliko se stalne koristi samo jedna od njih.

Psi imaju izvanredno razvijen sluh i reaguju na boju glasa i to kako ,na jačinu glasa, tako i na dužinu trajanja glasa Na to treba obratiti posebnu pažnju jer zvučni signali predstavljaju sredstvo opštenja dresera sa psom; to je „jezik" kojim čovek zapoveda i zahteva izvršenje određenih radnji. Glas je važan elemenat jer pomoću njega čovek utiče na životinju koji dresira, potčinjavajući je svojoj volji.

Pogrešna komanda, nepravilno korišćenje glasa, može da dovede u pitanje uspeh same dresure.

U praktičnom radu je od samog početka, a naročito i vreme kad se kod psa razvijaju osnovne navike, potrebno izgo voriti komande što je moguće razgovetnije i različitom intona­cijom glasa. Na primer, komande pretnje se izgovaraju odsečnim, strogim i povišenim glasom, a komande pohvale ote­gnuto i nežno.

Pravilnom primenom intonacije, kod psa se razvija spo­sobnost pravilnog reagovanja na glas dresera; uz pretnju ide strogi glas, uz nagradu blag i miran glas.

Kada se radi sa psima, dreser treba da pamti da ako pas ne ispunjava njegove zahteve mora odmah ponoviti zapovest, i to povišenim tonom u kojem se naslućuje pretnja o mogućnosti kazne.

Nasuprot tome, kada je zapovest ispunjena, komanda po­hvale se izgovara sa prizvukom odobrenja i blagim glasom. Kod pasa se razvija uslovni refleks na boju i visinu glasa. Oni znaju da preteći glas prethodi neprijatnostima od strane dre­sera, a  ljubazan i prijatan glas — obaveznim nagradama.

Na jednom primeru ćemo da objasnimo važnost intonacije. Psa treba naučiti da ide pored dresera. Ako pas istrčava ili za­ostaje iza dresera, onda ga trzajem povodnika vraćamo pored noge. Uz to izgovaramo komandu „pored" povišenim i pretećim glasom. Ako se pas nalazi pored noge (pravilan položaj) upo­trebljava se ista komanda „pored", ali sada izgovorena mekim i prijatnim glasom. Ponavljanjem tog postupka se kod psa obra­zuje novi uslovni refleks na intonaciju glasa: komanda „pored", izgovorena pretećim glasom znači će za psa moguću kaznu. Da bi kaznu izbegao, pas će se na taj signal odmah vratiti uz levu nogu dresera. Posle ovoga, pas neće želeti da napušta mesto pored noge, osim u slučaju nove zapovesti. On oseća da samo nalazeći se pored noge dresera može da bude miran i da blagi glas svog gospodara može da čuje samo onda kada je na tom mestu.

Napuštanje mesta pored noge treba da se proprati pre­tečom komandom kojoj sledi jak trzaj povodnikom. U zavisnosti od brzine navikavanja psa na intonaciju glasa, zavisi i brzina dresiranje. Ne srne se dozvoliti izgovaranje neprirodnih i ne­poznatih glasova, jer pas kad primeti lažnost postaje nepoverIjiv prema komandama dresera. Pravilne i u pravo vreme upotrebljene intonacije postaju navika samog dresera, koji se ko­risti njima pravovremeno i tačno.