+38162/700-800, 065/900-3-900 dogbest@gmail.com

 

 

SAVLADAVANJE PREPREKA

Obuka za savladavanje raznih prepreka (ograda, živica, kanala, stepenice, greda) pomaže fizičkom razvoju psa i razvoju  njegove umešnosti,  hrabrosti  i  elastičnosti.

Zbog toga se mladi psi treniraju za savladavanje malih prepreka. Te vežbe kod psa izgrađuju sigurnost i stremljenje da se dostigne cilj.

PRESKAKANJE PREKO OGRADE

(Osnovna komanda „barijera")

U razvijanju ove navike učestvuje prvenstveno urođena sposobnost psa da skače. Zato za vreme planirane obuke dreser mora sam da pronađe najbolji način da ta urođena sposobnost dođe do svog punog izražaja.

Uslovni nadražaj su komanda „barijera" i pokret rukom u pravcu prepreke, a bezuslovni nadražaj je poslastica kao nagrada za ispunjenu zapovest.

Obuka se vrši na specijalno pripremljenim terenima, odnosno na terenima gde već postoje izgrađene barijere, kanali, živice, stepenice i grede.

Da se pas ne bi bojao prepreka, treba ga prethodno upoznati sa njima. Zbog toga se psi nekoliko dana pre obuke šetaju među preprekama koje treba da savladaju. Nakon toga dreser mora da pronađe odgovarajući nadražaj, koji će kod psa izazvati prirodnu želju da skoči. Taj zadatak se rešava na više načina. Na primer, pas se dovede na dva koraka ispred plota koji treba da preskoči, a koji ne srne biti viši od jednog metra. Dreser ostavlja psa da sedi, a sam ide iza plota i prebacuje preko njega dugi povodnik kojim je pas vezan. Zatim izgovara komandu „dođi" i u trenutku dok pas preskače izgovara komandu „barijera". Ta se vežba ponavlja tri do četiri puta u toku časa. Kad god pas samostalno i pravilno savlada prepreku, daje mu se poslastica.

Drugi, efikasniji način je sledeći: dreser trči u pravcu prepreke zajedno sa psom na povodniku, i, izgovarajući komandu „barijera" preskače preko ograde a pas za njim. Tu radnju treba ponoviti nekoliko puta i svaki put treba psa nagraditi. Posle izvesnog vremena dreser zajedno sa psom pritrčava prepreci, ali je ne preskače već tera psa da sam izvrši skok na komandu „barijera".

Dok pas preskače nisku prepreku, dreser povišenim glasom izgovara komandu „barijera" i posle dobrog skoka nagrađuje psa komandom „dobro" i parčetom mesa. Ponavljanje ove vežbe i vezivanjem momenta preskoka za komandu „barijera", kod psa će se razviti jaka navika da na tu komandu skače preko prepreka.

Kad god pas preskače ogradu, ponavlja se komanda „barijera", a posle pravilnog preskoka sledi milovanje i davanje poklona. Po pravilu pas preskače niske prepreke. Što je visina ograde veća, to pas više gubi hrabrosti. U tom slučaju dreser mora da pomogne psu da savlada prepreku.

To se čini na sledeći način: pošto pas sedne na dva metra pred ograde, izgovara se komanda „barijera" i istovremeno se desna ruka pruža u pravcu prepreke. U trenutku kad pas skače treba mu malo pomoći, podići ga odpozadi da bi se lakše zaskočio prednjim šapama za gornji kraj ograde. Istog trenutka se povišenim glasom ponavlja komanda „barijera". Pošto se zakači kraj ograde, pas će preskočiti na drugu stranu. U slučaju da s odbije da preskoči visoku ogradu, prepreku treba smanjiti na očigled psu i posle manjeg odmora ponoviti vežbu.

Da bi pas preskočio ogradu visoku do dva metra, nije mu potreban veliki zalet. Pas obično čini skok posle petog koraka. Ako je zalet suviše veliki on gubi potreban tempo i ritam pokreta pred skok.

Psima, koji su „zainteresovani" za hvatanje predmeta se preko prepreke bacaju poznati im predmeti uz komandu „barijera". Ta radnja predstavlja jak nadražaj za psa, tera ga na skok.

Ako je pas zao i ispoljava aktivno odbrambenu reakciju na čoveka, kao nadražaj za preskakanje prepreke može da posluži pomoćnik koji će stati iza ograde i izazivati životinju. Dreser pak drži psa na povodniku, zatim ga pušta i momenat preskoka preko prepreke vezuje za komandu „barijera".

Psa kod koga je izražena proždrljivost najlakše je naučit da skače ako se iza prepreke baci kost ili meso. Nagon za hranom će kod takvog  psa  svakako  izazvati  reakciju pokrete

Često se koristi i metod oponašanja. Grupa pasa se dovede na rastojanje pet do šest metara od prepreke i zatim se puštaju da jedan po jedan preskaču na komandu „barijera". Pri tome prvo skaču dobro dresirani psi a tek zatim ostali.

Pošto se kod psa razvije uslovni refleks na zvučnu komandu „barijera", prelazi se na dresiranje putem pokreta. Psu se naredi da sedne, na dva metra od prepreke (ograde, rova), izdaje se komanda „barijera" i istovremeno se ruka pruža u pravcu prepreke. U trenutku kad pas preskoči prepreku, ponavlja se komanda „barijera". Ako je pas dobro izvršio zapovest, dreser mu prilazi, miluje ga i daje poslastice.

Uporedo sa ovim, dreser koristi komandu „fuj" i razvija kod psa stav nepokretnosti pred preskok. To se radi postepeno — počev od jedne sekunde do 2 minuta.

Sa učvršćenjem refleksa na zvučni signal i pokret, kad pas počne da sa lakoćom preskače niske prepreke, visina ograde le postepeno povećava, do dva metra.

Prepreka čija visina dostiže dva metra smatra se sasvim dovoljnom, jer veća visina nepovoljno deluje na organizam psa. Ako se pas za vreme preskoka povredi, on će se dugo plašiti da ponovo skače preko visokih prepreka.

Preskoke ne treba trenirati neposredno po uzimanju hrane.

Zemlja oko prepreke mora biti preriljana, bez kamenja i drugih tvrdih predmeta. Sama ograda mora biti dovoljno jaka da se ne bi srušila kad pas skoči i počne da se vere uz nju.

Ponekad će pas, umesto da preskoči ogradu, pokušati da je optrči. Da bi se to sprečilo, potrebno je na krajevima prepreke izgraditi pomoćnu ogradu.

Obučavanje psa da preskače rovove, živice i druge prepre ke vrši se istim redosledom na isti, gore opisani način. Obuke počinje tako što dreser prvi preskače rov a pas za njim, a pr tome  dreser  uvek  izgovara  već  poznatu  komandu  „barijera Momenat preskoka se vezuje za istu komandu. Ubuduće će pa samostalno i samo na komandu da izvršava naređenja i da preskače različite prepreke.

Ako pas treba da pređe rov preko brvna ili uzanim mostom, ne izdaje se komanda „barijera" već komanda „napred" (komanda koja se primenjuje za hodanje po gredi).