+38162/700-800, 065/900-3-900 dogbest@gmail.com

 

 

DONOŠENJE STVARI

(Osnovna komanda „aport")

Navika donošenja stvari je navika hvatanja ili podizanja bačenih stvari; od psa se očekuje da te stvari uzme u usta i Vrati ih vlasniku.

Zvučni znak „aport" znači „uzmi", uhvati i daj vlasniku. Predmeti za donošenje mogu biti specijalno za te svrhe na­pravljeni, štap ili razni drugi laki predmeti različitog oblika -— rukavica, torbica, itd ...

Donošenje predmeta je važna karika u dresiranju; ona po­vezuje različite stepene obuke, te predstavlja osnovu za speci­jalni kurs. Ako dreser uspe da kod psa razvije „ljubav" za do­nošenje predmeta, kasnije će mu biti mnogo lakše da razvije ceo niz specijalnih složenih navika. Pas će aktivno čuvati stvari svog vlasnika i sa interesovanjem će tražiti sakriveni predmet ili stvar koju je odneo neki nepoznati čovek.

Tehnika dresiranja se ovde zasniva više na urođenom „ta­lentu" psa nego na prinudi.

Da bi razvio uslovni refleks dreser mora da na neki način kod psa izazove želju da hvata bačene predmete. Najbolji način za to je „oživljavanje" predmeta pred psom. Svaki predmet koji se brzo kreće predstavlja dovoljno jak nadražaj, koji će kod psa izazvati ispoljavanje urođene reakcije (instinkta) hvatanja: pas sa zanosom trči za bačenim predmetom.

Da bi se razvio refleks na komandu „aport" koristi se sledeći postupak: dreser u desnoj ruci drži neki predmet, maše njime i svoj pokret prati komandom „aport". To nadražuje psa i on pokušava da uhvati predmet koji mu igra pred očima. Čim u tome uspe, treba izgovoriti komande „aport" i „dobro" i pu­stiti ga da drži predmet u čeljustima neko vreme. Kada je pas već naučio da na komandu uzme predmet iz ruke i da ga neko vreme drži u čeljustima, predmet se može poneti I baciti, u po­četku bliže a kasnije dalje, s tim da ga pas donese. Pre nego što se predmet baci, psa treba malo nadražiti mašući predmetom pred njegovim očima. Ako pas komandu ne izvrši odmah, dreser mu baca dotični predmet pred noge, izazivajući na taj način želju da se predmet uhvati.

Kad pas donese predmet, treba se malo poigrati sa njim, pomilovati ga i nagraditi ga poslasticom. Da pas ne bi ispuštao predmet iz usta bez komande „daj", dreser mu žuri u susret, tera ga da sedne sa predmetom i dalje u zubima, izgovara komandu „daj", uzima mu predmet iz usta i nagrađuje ga.

Ako pas pokuša da ispusti predmet, treba pretećim glasom izgovoriti komandu „aport".

Tokom daljeg dresiranja, navika donošenja predmeta se usavršava. Pas se ne šalje odmah za bačenim predmetom, već pošto je neko vreme proveo nepokretan. Predmet se baci, izgo­vara se komanda „sedi" povišenim glasom i, ako je nužno, po­vuče se povodnikom. Zatim se pas vežba da sedi sa donesenim predmetom i da ga nosi u zubima dok ide pored dresera.

Međutim, naviku donošenja predmeta moguće je razviti i metodom prinude. Dreser drži predmet u desnoj ruci, a palcem leve ruke jako pritiska na donju vilicu psa, prisiljavajući ga da otvori čeljust. Čim pas otvori čeljust u nju se pažljivo stavlja predmet i odmah se prestaje sa pritiskivanjem palca na donju vilicu, kako bi prestao osećaj bola. Istovremeno se izgovaraju komande „aport" i „dobro" i pas se miluje. Posle izvesnog vre­mena, kad pas bude čuo komandu „aport", sam će zgrabiti predmet, da bi izbegao bol.

Ipak, treba dodati da obuka psa metodom prinude retko daje dobre rezultate. Kod pasa, obučenih na taj način, interesovanje za bačenim predmetom se gubi brže nego kod pasa koji su obučeni prirodnim načinom.

Dešava se da pas drži predmet u zubima, da trči sa njim, ali da neće da priđe na poziv. U tom slučaju je potrebno izdati komandu „sedi", prići psu i uzeti mu predmet iz čeljusti.

Ima pasa koji se vrlo teško navikavaju na ovaj način dre­siranja. Tada je potrebno koristiti najrazličitije metode, kako bi se pronašao pravi momenat za vezivanje komande za akciju psa. U takvim slučajevima kao predmeti za hvatanje služe razne krpice, lopte, sveže kosti, i slične stvari.

Nekad se koristi i metoda „oponašanja": pas koji se teško dresira sedi i gleda dobro istreniranog psa kako trči za ba­čenim predmetom i za to dobija nagradu.

Da pas ne bi ispuštao predmet koji nosi dok ide pored dresera, ovaj menja brzinu hodanja — čas ide brže, čas sporije. Na taj način se pas navikava da nosi predmet u zubimo po terenu.

Sa daljim treningom se ova navika sve više usavršava. Pas se uči da sa predmetom u zubima stoji i sedi i kad dreser nije prisutan.  Međutim, ne preporučuje se često  ponavljanje ovih vežbi, da  pas ne bi  izgubio zainteresovanost za donošenje i

 držanje predmeta.

Za vreme opšte obuke vežbanje donošenja predmeta predstavlja jedan od najvažnijih elemenata. Na osnovi te navike se kasnije razvijaju mnoge druge specijalne navike. Zbog toga je važno tokom treninga predmete bacati na različite strane i terati psa da ih traži. Kad god se pas pošalje da traži bačeni predmet, treba izgovarati komandu „traži" i pokazivati rukom u pravcu bačenog predmeta. Ova vežba je važan preduslov za uspeh  kasnijeg dresiranja  psa da  pretražuje okolinu.

Tokom vežbi je kod psa potrebno razviti „ljubav" za predmet koji traži. Da bi se to postiglo, treba se držati osnovne metode obuke, zasnovane na zainteresovanosti, a ne na metodi prinude.