KOMANDA ZABRANE „FUJ"

KOMANDA ZABRANE „FUJ"

Da bi se sprečila ili predupredila neka nepoželjna radnja, kod psa se razvija uslovni refleks na komandu „fuj", koja označava zabranu.

Bezuslovni nadražaj za razvijanje ovog uslovnog refleksa je bol izazvan trzajem povodnika prikačenog za šiljatu ogrlicu ili udarcem korbača po slabinama. Komandu „fuj" i bezuslovni nadražaj bola treba sinhronizovano primeniti onog trenutka kad je pas spreman da uradi nešto što je nedopušteno.

Komanda „fuj" se izgovara oštrim i pretećim glasom i samo onda kada je to neophodno. Ovu komandu ne treba koristiti bez naročite potrebe, jer će u protivnom ona izgubiti svoj značaj.

Za mesto obuke se odabira mesto gde ima dosta različitih spoljašnjih nadražaja. Psu se oko vrata stavlja oštra ogrlica i pušta se na pola dužine povodnika. Ako pas samovoljno pokuša da se baci na neku životinju ili na nekog prolaznika, izgovara se komanda „fuj" i istovremeno se naglim trzajem povodnika pas zaustavlja. U slučaju da se pas u takvom trenutku nalazi u neposrednoj blizini dresera, ovaj uz komandu „fuj" mora upotrebiti korbač. Kad pas izvrši zapovest, treba ga nagraditi.

Jačina udarca korbačem ili trzaja povodnika treba da odgovara fizičkom stanju psa i njegovom karakteru.

Kada se izdresira da reaguje na komandu „fuj" bez primene bola, prelazi se na složeniji vid obuke. Dužina povodnika se sve više produžava, a na kraju se pas pušta da se potpuno oslobodi. Svaki put kad pas pokuša da se baci na nadražaj, dreser koristi povodnik ili oštru ogrlicu i korbač.

Komanda „fuj" se koristi i kad pas bez dozvole dresera uzima hranu iz ruku nepoznatog čoveka ili sa zemlje.

Može se smatrati da je uslovni refleks na komandu „fuj" dobro razvijen tek onda kada pas koji se slobodno šeta i koji vidi nadražaj koji ga je ranije nadraživao, odmah trči ka dreseru ili se baca na čoveka koji mu nudi hranu.